Notícies

Dijous  24.01.2013  20:30

Autor/s: Traducció d'Ana Sretenović i Jordi Floriach

Parlament Katalonije usvaja deklaraciju suverenosti

Traducció en serbi (alfabet llatí)

Men?ame
 

Uvod

Katalonski narod je tokom svoje istorije demokratski pokazao svoju volju za samoupravljanjem u cilju poboljšanja progresa i blagostanja, pružanja jednakih mogućnosti svim građanima i jačanja sopstvene kulture i svog kolektivnog identiteta.

Samouprava Katalonije se takođe zasniva na istorijskim pravima katalonskog naroda, na njenim viševekovnim ustanovama i na katalonskoj pravosudnoj tradiciji. Katalonski parlamentarizam utemeljen je u srednjem veku, na narodnim skupštinama ,,Mira i Primirja” i na Saboru Grofovije Barselone.

U 14. veku osnovano je Opšte Veće ili Đeneralitat (katalonski: Generalitat), čija se autonomija vremenom povećavala sve dok na kraju, tokom 16. i 17.  veka, nije prerastao u Vladu Kneževine Katalonije. Nakon pada Barselone 1714. godine, na kraju Rata za špansko nasleđe, kralj Filip V jeDekretima o novoj osnovi ukinuo katalonsko javno pravo i ustanove samouprave.

Ovim istorijskim putem išla su i druga područja, što je dovelo do stvaranja jednog zajedničkog jezičkog, kulturnog, društvenog i ekonomskog prostora, s namerom da se on ojača i da se unapredi na bazi uzajamnog poštovanja.

U toku čitavog 20. veka, volja Katalonaca za samoupravljanjem bila je konstantna. Osnivanje Zajednice Katalonije (katalonski: Mancomunitat de Catalunya) 1914. godine predstavljalo je prvi korak ka restituciji samouprave, koja je ipak ukinuta 1923. godine diktaturom Prima de Rivere. Proglašavanjem Druge španske Republike 1931. godine, osnovana je katalonska Vlada pod imenom Đeneralitat Katalonije (Generalitat de Catalunya), koja je usvojila jedan Statut Autonomije.

Đeneralitat je ponovo ukinut 1939. godine od strane Generala Franka, koji je uspostavio diktatorski režim koji je bio na snazi do 1975. godine. Diktatura je naišla na aktivan otpor naroda i Vlade Katalonije. Jedna od prekretnica u borbi za slobodu bilo je osnivanje Skupštine Katalonije 1971. godine, privremenog karaktera,a koja je prethodila restituciji Đeneralitata, do povratka njegovog predsednika iz izgnanstva 1977. godine. U toku demokratske tranzicije, i u kontekstu novog autonomističkog sistema definisanog u španskom ustavu od 1978. godine, katalonski narod je putem referenduma usvojio Statut Autonomije Katalonije 1979. godine, i prvi izbori za Parlament Katalonije održani su 1980. godine.

Poslednjih godina, u cilju produbljivanja demokratije, većina katalonskih političkih i društvenih snaga promovisala je mere preobražaja pravno-političkog okvira. Najnovija mera preduzeta je u okviru procesa reforme Statuta Autonomije Katalonije, koji je pokrenuo  Parlament 2005. godine. Otežavanja i odbijanja od strane ustanova španske države, od kojih je potrebno istaći presudu 31/2010 Ustavnog Suda, predstavljaju radikalno odbijanje demokratskog razvojа kolektivnе voljе katalonskog naroda unutar španske države i postavljaju temelje za involuciju samouprave, koja se danas jasno pokazuje u političkim, nadležničkim, finansijskim, društvenim, kulturnim i jezičkim aspektima.

Narod Katalonije je na više načina izrazio volju da prevaziđe aktuelnu situaciju blokade u okviru španske države. Masovne demonstracije održane 10. jula 2010. godine pod sloganom ,,Mi smo nacija, mi odlučujemo”, i 11. septembra 2012. godine pod sloganom ,,Katalonija, nova država Evrope”, izrazi su negodovanja građana prema nedostatku poštovanja odluka naroda Katalonije.

Dana 27. septembra 2012. godine, u skladu sa  rezolucijom 742/IX, Parlament Katalonije je konstatovao potrebu da katalonski narod na slobodan i demokratski način odredi svoju kolektivnu budućnost putem referenduma. Poslednji izbori za Parlament Katalonije održani 25. novembra 2012. godine izrazili su i potvrdili ovu volju na jasan i nedvosmislen način.

Kako bi se ovaj proces sproveo, Parlament Katalonije na prvoj sednici X zasedanja Parlamenta u cilju predstavljanja volje građana Katalonije, koja je na demokratski način izražena na poslednjim izborima, formuliše sledeću deklaraciju suverenosti i prava odlučivanja katalonskog naroda.

Deklaracija suverenosti i pravo odlučivanja katalonskog naroda

U skladu sa većinskom voljom demokratski izraženom od strane katalonskog naroda, Parlament Katalonije donosi odluku da pokrene proces ostvarivanja prava građana i građanki Katalonije da odlučuju o svojoj kolektivnoj političkoj budućnosti, u skladu sa sledećim principima:

-Suverenost. Katalonski narod ima, usled demokratske legitimnosti, karakter političkog i pravnog suverenog subjekta.

-Demokratska legitimnost. Proces ostvarivanja prava odlučivanja biće u potpunosti demokratski, i pre svega će garantovati pluralitet opcija i poštovanje prema svima, putem razmatranja i dijaloga unutar katalonskog društva, sa ciljem da proglašenje koje iz njega proistekne bude izražavanje većinske volje naroda, koja će biti osnovni garant prava odlučivanja.

-Transparentnost. Biće omogućena sva neophodna sredstva da čitava katalonska populacija i građansko društvo dobiju celokupnu informaciju i precizno saznanje za ostvarivanje prava odlučivanja i da im se ohrabre učestvovanje u tom procesu.

-Dijalog. Vodiće se dijalog i pregovaraće se sa španskom državom, evropskim institucijama i čitavom međunarodnom zajednicom.

-Društvena kohezija. Biće zagarantovana društvena i teritorijalna kohezija zemlje i mnogo puta izražena volja od strane katalonskog društva da se Katalonija održi kao jedan narod.

-Evropeizam. Braniće se i promovisati osnivački principi Evropske Unije, naročito osnovna prava građana, demokratija, posvećenost države blagostanju, solidarnost među evropskim narodima i zalaganje za ekonomski, društveni i kulturni progres.

-Zakonitost. Koristiće se svi postojeći zakonski okviri za jačanje demokratije i ostvarivanje prava odlučivanja.

-Glavna uloga parlamenta. Parlament, kao institucija koja predstavlja narod Katalonije, ima glavnu ulogu u ovom procesu i stoga bi se morali uskladiti i konkretizovati mehanizmi i dinamike rada koji će garantovati ovaj princip.

-Učestvovanje. Parlament Katalonije i Vlada Đeneralitata moraju da uključe lokalne institucije u aktivno učestvovanje u čitavom ovom procesu, kao i maksimalan broj političkih snaga, ekonomskih i društvenih agenata i kulturnih i građanskih ustanova naše zemlje, i da definišu mehanizme koji će garantovati ovaj princip.

Parlament Katalonije ohrabruje sve građane i građanke da budu aktivni i da učestvuju u ovom demokratskom procesu ostvarivanja prava odlučivanja katalonskog naroda.

Palata Parlamenta, 23. januar 2013. g.

Men?ame